Smrt fašizmu – Sait Orahovac

Smrt fašizmu! Sloboda narodu!
Mom narodu izmučenom rodu.
Smrt fašizmu! Nek i gospod čuje,
Koji drema na mekome svodu,
na dušeku, na kom toplo mu je.

Zašto drema? Ima l` ga il` nema?
Kamo snaga, da razmrska vraga,
Blagoslovi odmazdu i borbu?
Il` nepravda možda mu je draga
Ko što hodža voli svoju torbu?

Smrt fašizmu! Sloboda narodu!
Mom narodu izmučenom rodu
I nek bude više nego tvorcu
Slava borcu za našu slobodu,
Slava borcu više nego tvorcu.

_____________________________________________________________________________
Sait Orahovac – rođen 1909. g. u Podgorici, umro je 1992. g. Knjige pesama: Vihori uzdaha, Motivi iz Bosne, Pjesme o narodnim herojima, … Naučno – istraživački i sakupljački rad Saita Orahovca pretočen je u zbirke blaga bošnjačkog naroda, te u knjige narodnih i antifašističkih pesama bunta i otpora, anegdota i humora iz NOR-a i anegdota o književnicima sa prostora bivše Jugoslavije. Dobitnik je Dvadesetsedmojulske nagrade BiH,a odlikovan je Ordenom zasluga za narod, Jubilarnom plaketom SUBNOR-a, Ordenom bratstva i jedinstva.

Na fotografiji – neposredno pred smrt vešanjem: Stjepan Filipović rođen 1916. g. u Opuzenu, Hrvatska, komunista i partizan, obešen 22. 5. 1942. godine u Valjevu.
– Iz teksta Milana Radanovića (Stjepan Filipović: heroj radničke i antifašističke borbe: 70 godina od smrti od 18. 05. 2012.): -Presudom nemačkog vojnog suda Filipović je osuđen na smrt vešanjem. Presuda je izvršena 22. maja 1942. na pijačnom trgu u Valjevu. Izvršenje presude obavili su predstavnici kvislinških vlasti: pripadnici Srpske državne straže i legalizovanih četničkih odreda, formacija pod kontrolom kvislinške vlade Milana Nedića. Vešanje su izvršila dvojica četnika koja su se dobrovoljno prijavila. Reč je, dakle, o primeru neposredne kolaboracije srpskih rojalističkih, antikomunističkih snaga sa okupatorom.
Iz izveštaja predstojnika gradske policije u Valjevu, od 22. maja 1942, saznajemo kako je proteklo izvršenje kazne nad Filipovićem i kakvo je bilo držanje partizana nad kojim je izvršena smrtna kazna. Prilikom sprovođenja, „osuđeni je izvikivao parole: živeli narodni oslobodioci, živeli komunisti, dole fašisti i izdajnici srpskog naroda, živeo Staljin, pozivajući srpski narod na borbu protiv okupatora“. U izveštaju se dalje konstatuje da je Filipović „izgovorio još mnogo nerazumljivih reči, hrabro i vojnički koračajući pored stražara, tako da je korak njegovih sprovodnika prema njegovom bio smešan“. Kada su se sprovodnici sa Filipovićem zaustavili pred vešalima, „osuđeni je počeo i dalje da viče, vređajući okupatora pa i samog vođu velikog nemačkog Rajha, uzvikujući: živeli komunisti, živela radnička borba, dole Hitler“. Ovo je bio razlog da prisutni nemački oficir izda nalog da se izvrši presuda, iako još nije bilo 11 časova za kada je bilo predviđeno da Filipović bude pogubljen. U citiranom izveštaju zabeležene su poslednje reči osuđenika pred izvršenje smrtne presude, upućene okupljenom narodu: „Šta čekate, što trpite, uzimajte puške i isterajte žgadiju iz zemlje. Živela Komunistička partija Jugoslavije. Živela Crvena armija.”
Stjepan Filipović proglašen je Narodnim herojem Jugoslavije 1949. godine.