Pred smrtjo – Karel Destovnik Kajuh

Kadar žalosten sem in potrt,
denem svoje misli med dlani.
Kakor bi umiral se takrat mi zdi,
kot da oznanjal bi skovir mi smrt…

Ali predno mi skovir odpoje;
malo preden bom umrl,
se bom v tihi hram zaprl
in izpel vse pesmi svoje.

– – – – – – – – –

Pred smrću

Kad stanem tužan i klonem,
i stavim misli među ruke
kao da umirem, čujem zvuke
kao da ćuk moju smrt zove…

Al pre nego što je dozove ćuk;
malo pre smrti moje,
zatvoriću se u odaja muk
i tu napisati sve pesme svoje.

_____________________________________________________________________________

Karel Destovnik Kajuh jugoslovenski pesnik i učesnik Narodnooslobodilačke borbe, rođen 21. 12. 1922. Šoštanj – poginuo u partizanima 22. 02. 1944. g., Žlebnik.
Na fotografijаma: (gore) spomenik Pohorskom bataljonu, Slovenija (postavljen na mestu poslednje bitke ovog bataljona) autor – Slavko Tihec jugoslovenski vajar; druga fotografija – 8. januar 1943. godine, deo od 69 poginulih boraca Pohorskog bataljona – sinovi narodnog heroja Alfonza Šarha – dečaci Pepček i Vanček, ubijeni od nacista. U borbi su poginuli Alfonz (50) i njegovi sinovi: Lojzek (16), Pepček (14) i Vanček (12). Nemci su 1942. oterali u logor čitavu Alfonzovu porodicu: suprugu u Aušvic, a osmoro dece u dečiji logor Fronlajten kod Celovca. Trojica sinova su uspela da pobegnu iz logora i da se priključe ocu, istaknutom partizanu. Osim Alfonza Šarha za narodne heroje je proglašeno još četvoro poginulih boraca Pohorskog bataljona: Jože Menih (1922. – 1943.), politički komesar bataljona, Pavla Mede Katarina (1919. -1943.), komandir Ženskog voda, Franc Vresk (1910. -1943.), komandir Druge čete, dr. Dušan Mravljak (1914. -1943. g.), bataljonski lekar.
Pohorski bataljon Pohorskog partizanskog odreda formiran je 5. septembra 1942. od Kranjčevog bataljona, Šaleške, Savinjske, Ruške i dela Revirske partizanske čete. Na dan formiranja prikupljeno je oko 50 boraca Kranjčevog bataljona; Šaleška četa priključila se bataljonu 6. oktobra, Savinjska sredinom oktobra, a Ruška tek početkom novembra. Tada je Pohorski bataljon imao tri čete i ženski vod, sa ukupno oko 100 boraca.
Za četiri meseca jedinice Pohorskog bataljona izvršile su na Pohorju oko 120 akcija, među kojima su najznačajnije: paljenje osam planinskih kuća, 8. oktobra, koje su Nemcima služile kao uporišta; napad na Oplotnicu, 23. oktobra; paljenje fabrike lepenke u Mislinji, 4. novembra; borbe s Nemcima kod Tri kralja, 7. novembra; na Črnom vrhu, 28. novembra i na Pungratu, 7. decembra 1942. godine.
Bataljon je raspolagao sopstvenom tehnikom, koja je štampala propagandni materijal i objavljivala radio – vesti. Polovinom decembra 1942. godine na lokaciji kod Treh žeblja (pri Treh žebljih), kod zaseoka Osankarica, izgrađen je logor za zimovanje – 26 zemunica i kružni položaj za odbranu. Tada je Pohorski bataljon brojao 95 boraca, od kojih su njih 28 bili članovi Komunističke partije Jugoslavije, 7 kandidati za članove, a 16 članovi Saveza komunističke omladine Jugoslavije.
Nemci su uspeli, preko obaveštajnih kanala Gestapoa, da dobiju podatke o Pohorskom bataljonu i njegovom logoru, i 7. januara 1943. prebacili su iz Maribora sedam četa policije i vojske i jedan bataljon {Wehrmannschafta} u Ruše, Oplotnicu i Slovenj Gradec. Odatle su te jedinice ujutro 8. januara potpuno okružile Pohorski bataljon. U borbi, po dubokom snegu, koja je trajala od 11 i 45 do 14 časova, izginulo je čitavo ljudstvo Pohorskog bataljona, koje se tada nalazilo u logoru – 69 boraca, od kojih 10 žena.
Za svoje zasluge tokom Narodnooslobodilačke borbe i herojsku pogibiju svojih braca Pohorski partizanski bataljon je 1951. godine odlikovan Ordenom zasluga za narod.