Ne vređajte rane! – Ljubica Ivošević Dimitrova

I ovo malo slobode hude smeta vam!
Narodne ljude – Izdajicama roda zovete,
Podlo hulite, zamke pletete!

Savest vam kleta nije u redu,
Hteli bi veću narodnu bedu!

U lance s’ njim: Da nema spasa! –
Da nema prava, slobode, glasa!

Al, kad vam meso za tanad treba –
Šta mari narod što nema hleba?
Profita biće više i blaga –
Nije vam skupa narodna snaga.

Sedamdeset je hiljada palo
Za vaše blago!… Zar vam je malo?
I opet bura nova se sprema
Varvarstvu, žrtvama još kraja nema.

A kad vam narod račun potraži,
O! To vas vređa, da to vas draži!
Tiranske grudi mržnja nadima
Ne da vam mira na lovorima.

Dosta tirani! Rane su vruće!

Čaša je puna lirova, jada!…

O čuvajte se da ne prekipi
Jer ćete skupo platiti tada.

Ne vređajte nam krvave rane! –
Ne dirajte ih!… O svetli dane –
Sunca, Slobode, sreće i zraka!

Gde nema tame, gde nema mraka
Svanuće ti!

I tada, tada!!

Narod veruje, uzda se nada.

Svet muke, patnji postaće raj
Krvavom carstvu blizo je kraj.

 

„Radničke novine“ br. 240 od 11. novembra 1913. godine, Beograd


Na fotografiji cenzurisano izdanje “Radničkih novina” iz 1920.g.