Kljuse – Ivan Goran Kovačić

Klonulo je kljuse kraj puta, sred snijega:
Dršće izranjeno; porasla mu dlaka
Ko lešu; kolone prolaze kraj njega
Bez glasa, u gluhu jarku njegva mraka.

Tu stoji na mjestu i noći i dane,
Ko da je ukleto, bez kretnje, nit miče
Repom; na njem samo pomiču se rane
Živeći i rastuć; dlaka dalje niče.

Kao mahovina na grobu, i trava.
Mršavi mu truplo, polako se manji,
A umorna, grdna krupnja teška glava,
I visi na vratu, što se svija, tanji.

Dok prolaze čete (kao kroz daljine),
I oružje zvecka i kopita krešu,
Dugačkih se dlaka uhvatilo inje
Ko srebrno sedlo na njegovu lešu.

I tako će stajat, stajat ko spomenik
Teških staza, patnja svete borbe naše,
Dok će u ognjici sanjati ranjenik,
Da ga dalje kroz dim i kroz vatru jaše.

______________________________________________________

Ivan Goran Kovačić (rođen u Lukovdolu, Gorski kotar, 21. marta 1913. – zaklan od četnika u okolini sela Vrbnice, 12. jula 1943.), jugoslovenski pesnik pripovredač, esejista, prevodilac i partizan.
– Na fotografiji borci Crvene armije u jurišu septembra 1941. g.