Синови глади – Коста Апостолов Солев – Рацин

… Ничега немам … син сам глади:
кроз свет, на телу свом, носим њен жиг.
Ни очи немам: погледи ми разум леде,
а уста јазбина за по који језиви крик.

Презрење и смех награда ми је од свега
и амфорно ћутање природе, земље и неба.
О, зашто то? … О, мени је само свега
скитање и свет и комад суха хлеба.

Мржња моја плод је мојег бдења,
стрпљење моје крије ужас моћи.

______________________________________________________________

Коста Рацин рођен је као Коста Солев Апостолов у Велесу, Македонија, 22. децебра 1908. године. Убијен је у Лопушнику код Кичева 13. јуна 1943. године у партизанима. Југословенски је и македонски песник, сматра се утемељитељем модерне македонске књижевности. Године 1924. дошао је у додир са марксизмом и постао члан СКОЈ-а.
Прво литерарно дело које је написао били су “Синови глади” на српском језику, које је објављено у загребачком листу “Критика” године 1928.